Kad govorimo o samim vrhovima jugoslovenske odbojke koji su ponikli u Futogu, onda se kao sam vrhunac među vrhovima ističe ime Steve Vujasinovića. Naš meštanin, Stevo Vujasinović je punih 20 sezona igarao na parketu odbojkaških terena svih pet kontinenata zemaljske kugle. Na razgovor o svojoj karijeri nevoljno pristaje jer ne voli publicitet, ali smo ga na to ipak privoleli, jer je odličan primer mladima koji tek zakoračuju u svet sporta kako se čovek iz male sredine može vinuti visoko ako je talentovan i vredan i snažne volje.

Počeo je relativno kasno 1969., u osamnaestoj u OK Metalac u Futogu, ali je, kao istinski talenti, napredovao meteorskom brzinom.

Samo posle godinu dana igre u Metalcu prelazi u novosadsku Vojvodinu s kojom u sezoni 1971/72. ulazi u Prvu ligu. Reprezentativac Jugosla-vije postaje1973. godine, dakle nisu prošle ni četiri godine aktivnog bavljenja odbojkom. Kao vrhunski igrač bio je na meti mnogih klubova u zemlji i inostranstvu Nakon Vojvodine igrao je u Spartaku (Subotica), Avali (Budva), a zatim je karijeru nastavio u inostranstvu. Prvo je igrao u Ita-liji (Padova Dernii Lnkona), pa u Francuskoj (Bordo), a potom u Španiji (Kanarska ostrva) da bi okončao sportsku karijeru tamo gde je i započeo, u Futogu ali ovog puta u OK Aroma. U Aromi je igrač i trener istovremeno i zajedno sa drugovima uvodi je 1988. god. u Drugu ligu.

Svojim najvećim uspehom smatra 120 utakmica odigra-nih za reprezentaciju Jugoslavije sa kojom je osvojio zlatnu medalju na Mediteranskim igrama u Alžiru, 2 srebrne i 2 bronzane medalje na Balkanskom šampionatu. U klupskom takmičenju najviši domet je bronzana medalja osvojena sa Spartakom iz Subotice u Kupu Šampiona Evrope.

Kao jedan od najdubljih doživljaja uopšte u životu smatra turneju po Kini (1976) sa reprezentzcijom Jugoslavije. Dočekani su na visokomdiplomatskom nivou: špalir naroda, cveće, muzika... a igrali su u prepunim halama pred 15-20 hiljada gledalaca. Sličan prijem bio je i u Brazilu iste godine. To su nezaboravni trenuci kada se čovek oseti izuzetno srećnim i kada se svi oni napori treninga, čine zaista beznačajnim.

U bogatoj dvadesetogodišnjoj karijeri teško je odlučiti se za neku od najboljih utakmica, ali Stevo Vujasinović ipak izdvaja kao svoje životne utakmice majstoricu između Vojvodine i Modriče u Osijsku kada je Vojvodina sačuvala prvoligaški status, zatim finalni turnir Kupa Šampiona Evrope u Briselu i kvalifikacione utakmice za Olimpijadu u Rimu.

Danas naš sagovornik prati odbojku preko medija i kao stalni posetilac utakmica OK Veka u Futogu. Na kraju raz-govora uputioje čestitku svim igračima, upravi i svim Futožanima za najveći uspeh klup-skog sporta u istoriji Futoga. On bi želeo da ceo Futog stane iza kluba a to će na najbolji način učiniti ako odluči da podigne sportsku halu u kojoj bi mesto našli svi futoški sportisti. U protivnom, naš sport neće napredovati u skladu sa mogućnostima kojima raspolaže. Dužni smo to ge-neracijama koje dolaze. Sami sportisti Futoga moraju se najviše angažovati kako bi animirali mesto za tako velik i skup poduhvat, mišljenje je Steve Vujasinovića.